Sidnejski lučki most je jedna od glavnih znamenitosti Sidneja. Zajedno sa Sidnejskom operom predstavlja simbol ovog grada i cele Australije. Preko luke Port Jackson, najveće prirodne luke na svetu, most povezuje severnu i južnu obalu Sidneja. Zbog karakterističnog lučnog izgleda dobio je nadimak „vešalica za kaput“ (Coathanger).
“… vidi se iz svakog gradskog kutka, tako da se prikrada u kadar iz najčudnijih mogućih uglova, kao ujak koji bi da se uvali u svaki snimak. Idaleka izgleda nekako galantno uzdržano, veličanstveno ali ne i nametljivo, ali izbliza se vidi koliko je moćan.”
Bil Brajson, impresije o sidnejskom mostu iz knjige “Tamo dole”
Osnovne karakteristike
Sidnejski most je projektovao engleski inženjer Ralph Freeman, radove je izvodila britanska građevinska firma, ali najveće zasluge za njegovu izgradnju pripadaju Australijancu dr John-u Bradfield-u.
Most je dizajniran i sagrađen po ugledu na njujorški Hell Gate Bridge, sa jednim čeličnim lukom, koji od površine vode do svoje najviše tačke ima raspon od 134 m. U kategoriji jednolučnih čeličnih mostova sidnejski most važi za najviši na svetu. Po dužini je šesti najduži lučni most, a sve do izgradnje Port Mann Bridge-a u Vankuveru 2012. godine, bio je i najširi na svetu.
Preko mosta se odvija železnički, drumski, biciklistički i pešački saobraćaj. Most ima osam saobraćajnih traka, dve pruge i dve staze za pešake i bicikliste. Glavni put koji preko njega ide je autoput Bradfield, a njegova dužina od 2,4 km čini ga jednim od najkraćih autoputeva u Australiji.
Isto kao i Ajfelov toranj, most se širi tokom vrelih dana i tada može da “poraste” do 18 cm. Za njegovu izgradnju utrošeno je 52.800 tona čelika, 18.000 m³ granita, 95.000 m³ betona i 272.000 l farbe.
Istorijat
Ideja o izgradnji mosta koji bi povezao severnu i južnu obalu Sidneja postojala je još od 1815. godine. Prvi put ju je predložio arhitekta Francis Greenway tadašnjem guverneru Novog Južnog Velsa. Iako nije odmah zaživela, ideja je bila aktuelna tokom celog 19. veka. Projekat je konačno započet 1914. godine kada je poveren John-u Bradfield-u, ali se u njegovu realizaciju krenulo tek nakon Prvog svetskog rata.
Autor glavnog projekta, upravitelj i nadziratelj svih radova bio je Bradfield, dok je detaljniji dizajn mosta izradio Ralph Freeman, inženjer firme koja je izvodila radove. Izgradnja mosta započeta je sredinom 1923. godine, a radovi su završeni osam i po godina kasnije.
Svečano otvaranje
Sidnejski lučki most je zvanično otvoren 19. marta 1932. godine. Sam događaj je privukao veliki broj posmatrača, skoro milion, ali se jedan od njih posebno upisao u istoriju: Francis De Groot, član paramilitarne grupe New Guard. Pred sam čin zvaničnog otvaranja mosta, Francis je dojurio na konju i svojim mačem presekao vrpcu „u ime kralja i naroda Novog Južnog Velsa“. Istog trena je uhapšen, vrpca je ponovo vezana, a potom i zvanično presečena od strane tadašnjeg guvernera.
Zlatne makaze korišćene u ovoj ceremoniji bile su upotrebljene i prilikom svečanog otvaranja Bayonne Bridge-a u Njujorku, godinu dana ranije.
Održavanje mosta
Danas preko sidnejskog mosta dnevno pređe 200 vozova, 170.000 automobila i 1.500 biciklista. Da bi bio bezbedan za saobraćaj most se svakodnevno kontroliše i održava. Najznačajniji radovi na održavanju uključuju zaštitu čelične konstrukcije od korozije, čija je površina velika kao 60 fudbalskih terena. Prilikom farbanja koriste se specijalne brzosušeće boje, kako kapljice ne bi padale na vozila ili površinu mosta.
Od 2013. godine dva robota pod imenom Rosie i Sandy, specijalno dizajnirana na Tehnološkom univerzitetu u Sidneju, zadužena su za održavanje najopasnijih deonica čelične konstrukcije.
Turističke atrakcije
Sidnejski most je privlačio turiste čak i tokom izgradnje, a dve godine nakon otvaranja njegov jugoistočni pilon je postao prava turistička atrakcija. Na vrhu pilona, koji je visok 87 m i do koga se stiže za 200 koraka, postojali su kamera obskura, teleskop, muzej Aboridžina, priređivale su se i izložbe, a danas je tu muzej vezan za izgradnju mosta i vidikovac sa pogledom na grad.
Tokom proslave Nove godine u Sidneju, Sidnejski lučki most postaje centar svih zbivanja zbog već tradicionalno grandioznog i tehnički najrazvijenijeg vatrometa.
Ali glavna i najveća turistička atrakcija jeste penjanje organizovanim turama na most (Bridge Climb). U zavisnosti od odabrane lakše ili teže ture, ovo uzbudljivo iskustvo nudi nezaboravan pogled sa vrha najvećeg čeličnog luka na svetu, ali i mogućnost da se most i njegova velelepna čelična konstrukcija istraži i pogleda izbliza.
